09.01.2018.

Gledao sam tebe, pao ti u oči, dušu sam tvoju vidio izbliza. Večeras te volim, mada nije muški, da ti tako kažem otvoreno i jasno. Želim samo da ti vratim osmeh, jer za tugu nikad neće biti kasno.

Ja nikada nisam htela priznati da i ja mogu voleti do bola, to niko ne može videti. Kažem ''Miruj srce'' i tako hiljadu dana u nedelji. Znam da je svako pisanje ovde, oslobađanje nekih reči iz mene, ili sranja da ne bih pukla. Ovaj sada, ne znam šta je. Mešavina ljubavi i ljutnje sa dozom umora, mereno finesama godišnjeg doba i hladnog vremena. Da, volim svog dečka na čudan način. Od toga da ga nerviram postupcima do toga da ga namerno nerviram iz inata. Opet finese. Kada bih se ponekad stavila na njegovo mesto, oterala bih sebe na bolje mesto i zauvek završila sa tim. Ali kada to sve gledam sa moje tačke gledišta, u pravu sam. Baš zato smo zajedno. Ja, što sam imala ljubavi pre ali ni jednu ovako jaku, stabilnu i srećnu i on koji nije ni znao šta je ljubav. Suuper par. Ja sam u fazonu, zaljubim se, odljubim i to je to. Toliko da to može sve da se desi u sat vremena ili par minuta. Od kako je tu, sa njim je nešto drugo. Sa njim sam se zaljubila, ljutila, veselila, ljutila, skakala, ljutila, uživala. I? Nisam se još odljubila. Po načinu na koji ga gledam mislim da će biti još ovoga ''ljutila'' i ostalih lepih stvari. :D Inače ne delim svoju muziku sa nekim, mrzim da pokazujem, objasnjavam i čekam da neko shvati poentu. Njemu sam sve rekla, njega sam prihvatila uz sebe i jedva čekala Bebeka i nas.. Inače nisam opuštena prema muškom rodu, teško teško se opuštam i veoma lako gubim poverenje u nekoga. Uz njega sam opuštenija nego kada sam sama, bukvalno! I davala sam mu 101 šansu, objašnjavala, pričala, pokazivala, kao malom detetu. Takođe, uz njega sam se prvi put osetila živom, u raznim poljima. Tako što sam se vezala za njega, osetila sam se slobodnom za neke stvari. Svoje najdraže dane sam sa njim podelila, praznike, veselja, rođendane. Svaku radost sa njim podelim, svaku tugu natovarim i njemu na vrat. Kao najbolje drugarice pričamo, pričam mu šta sam sanjala, kako sam živela, šta sam danas radila, ko je koga ogovarao, ko se sa kim svađao, šta sam jela.. Ej! Pa to nema 5% parova, takvu iskrenost, opširnost i obukvatnost. Znam da imam mnogo tih ljubavnih fleka iza sebe, da može neko pomisliti da još volim neke osobe, da u meni ima tragova nekoga. Ne znam, onaj ko me poznaje zna da u meni može da ostane samo bes što ne zadam konačan udarac i inat za ceo život. Osoba sam koja kada reši da završi, završi to za sva vremena. Priznajem ostao je bes u meni iz razloga što nisam neke ljude bolje čitala i što sam svoje vreme dala na šaci. Sa njim je druga stvar, on je nešto kao čekić po glavi od svih prethodnik a opet najslađeg ukusa. Nešto kao šamar za buđenje pa sunce kad se probudiš. On je najlepši period mog života, on je svaka uspomena i svaka naredna.. On je osoba sa kojom bih delila sve. Iako sam lukava. On je moje klupko ljubavi, pa koliko treba ja odmotam, ali neće se on potrošiti, nikada.. Zamišljam nas kroz životne periode, ali u svakom periodu smo: zaljubljeni, srećni, zagrljeni.. Pa dokle doguramo. Usput, srećan ti ovaj 9.1.2018. znam da nije ''bitan'' ali ''bitan je'' cim smo dogurali do njega. I ovaj utorak i svaki sledeći dan.

pa samo te silne pizze koje smo pojeli čoveče!
pa samo te silne pizze koje smo pojeli čoveče!


01.01.2018.

Jeste nova, ali smo isti mi u njoj. :) i da, 2018a je!

U ponoć nisam poželela ništa. Sada kada se vratim na taj momenat, valjda je to iz razloga što sam imala sve što želim pored sebe u 00:00, kako želim i koliko želim. I ako je napolju pucao vatromet koji se nije video, iako je ceo svet slavio, ludovao, pevao, mi smo se samo ljubili i gledali.. Ušuškani u krevetu, uz dobar film i jako vino. Zagrljeni. Meni je bilo dovoljno samo da sam pored njega, mesto i okolina mi nikada nisu zauzimali značajnu ulogu u svemu tome, pa i u novogodišnjoj noći. Ipak, ispalo je bolje nego očekivano. Valjda je bilo i previše ludovanja. Ali ne starimo zar ne? :D Sve što želim da ide uz mene kroz ovu godinu su ljubav, sreća i naravno ON. Ja u stvari i nemam osećaj o datumima, u meni nema uzbuđenja kao nekada za vreme praznika. Nekako, praznikom ili ne, ja sam najsrećnija kada sam sa njim. I sve što je bez njega je kao i ostalo, monotono. Iscrpljujuće. Za mene je život onaj momenat kada me jako zagrli kroz san, ili prva kafa uz neobavezne teme.. Život je uvek bio samo ono što uključuje voljene osobe. Ne znam, ali ja bih svaki dan dočekivala novu godinu sa njim, baš onako kao sinoć. :)

Sa tobom je nešto drugo, ti si za mene par.
Sa tobom je nešto drugo, ti si za mene par.


19.12.2017.

Dušo moja, ja ne znam više, koliko dugo ovde stojim. Dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim..

Jedne noći u decembru.. Jednan stvor, miš, razmaženko mnogo nedostaje. Neka tišina sa njim, neki smeh ili samo prisustvo kao takvo. Noć je rezervisana za maštarije o tome kako će izgledati naš život, kako sada izgleda i prelistavanje toga kakav je bio. Nemoguće je da kroz bilo koju misao ne prožimam i njega kao nešto što mi je srcu najbliže. Stvaramo se još i spajamo kao jedna duša, još se vajamo jedno po drugom, naiđemo na grešku pa je porušimo, onda se gradimo opet. Volim čoveka svog života, sve pre njega je mlako, nedovoljno.. Sve posle njega bi bilo manje, neživo.. Ja se sećam svakog pogleda kada ćutimo, kada na jastuku oborimo glave.. Sećam se svake iskre ljubavi koja me dotakne. A na modrom nebu kakvo je noćas, može samo da se vidi nešto što se želi videti. Ocrtava se svaki deo moje duše kada on pršeta kroz misli. A često šeta.. I neka nemamo vremena za šetnje, izlaske, kafe.. Mi imamo sve vreme ovoga sveta. Sve to nadoknadimo zagrljajem, trunkom pažnje i poljupcima. Sve mogu prežaliti, samo nikada to što te nisam upoznala ranije. Žali Bože pažnje i vremena koje sam potrošila na pogrešne, da bih došla do pravog. Isplatilo se.. isplatilo se onog avgusta, one noći.. Odmah. Večeras kažem ne želim život bez tekve ljubavi. Možda je mala kriza, ali ti padaš u moje oči svaki put kad ti poklonim sebe. Za tugu nikada nije kasno, vraćaću ti osmeh dok god moj stoji zarad tebe..

02.12.2017.

I da mi znači baš sve..

Jutra kada posvetim sat vremena njemu, pa žureći izlećem iz kuće a on čeka na terasi da mu mahnem iz kola. Kada mi da poljubac pred posao i novi dan. Kada ga probudim hladnim usnama a on sanjiv trči da pere zube. Pa me zagrli u krevetu, pribije se uz mene. Najlepši minuti moga dana. Najlepše vreme je uz njega. Sekunde su dovoljne samo da me pogleda tim očima.. Nije život jedan muškarac, život je ono što te čini ženom dok si sa tim muškarcem.. Taj topli krevet i to telo je sve što jutro čini jutrom a novi dan lepšim. Neću reći da sam našla savršenog dečka, reći ću samo da on ima sve što neko može ćeleti od dečka. A ja sam želela mnogo toga, mnogo više sam dobila. I dobro i loše, sastavni su deo njega i samim tim deo koji ga u mojim očima čini posebnim. On je moj neobrušeni dijamant.. Sve svetlo i sjaj ogledaju se u njegovim očima. Jutra su podnoščjivo hladna kada znam da idem njemu, toplija su kada od njega odlazim sa tim pečatima na usnama od poljubaca i osmeha od sećanja na reči i gestove. I ova noć je uspavana, ja nenaspavana iako sam komirana više od 8 sati.. Ali malo inspiracije iskazano je ništa naspram onih boja koje se slivaju u meni. Osećanja i događaji su moji najbolji prijatelji uveče pred san, jer moja mašta stvara njegovu silujetu pored mene. Tako zagrljeni zaspemo svako veče. Ja i moja sećanja na naše noći. Prevrtanja i snove. Svaka slika svodi se na isto: da završimo dan zagrljeni, umorni od smeha i srećni što smo tu, volimo se i dišemo. Skromnost mi nije vrlina, znam.. Ali ovim putem, uspećemo mi sve. Već smo prošli i padove i uspone. Ovaj dan završavam, gasim se ali ono volim te važi i kada spavam. Zato, volim 24/7. Zauvek, zauvek, zauvek..

18.11.2017.

Da te vidim smisljam glupe razloge :)

Ne secam se u stvari kada je sve pocelo izmedju nas, secam se dogadjaja i spleta stvari ali osecanja? Bas i ne. Znam samo da je posle 6 dana veze, na njegov rodjendan imala sam osecaj da ga znam ceo zivot, da mi je neko blizak i drag, neko bez koga ne prolaze dani i sa kim vrede noci. Kroz godinu i nesto, ne secam se svadja, dogadjaja je i previse da bih se setila bez da me neko ne napomene i vidim neku slicnost, ali znam da sam za to vreme srecna osoba. Da imam nekoga da se zalim i da imam nekoga da se oslonim. Iako je period takav da je maksimum naseg vidjanja sat ili dva, ipak se drzim cvrsto uz njega vodjena time da sta dam to cu i dobiti. A ja zelim samo ljubav i mir. Dan je kratak, ma i da je 20 sati kratak je za moje obaveze i trku.. Uprkos tome, volim ga kroz svaki sat.. Cuvam sve zagrljaje i osmehe za njega. :)

09.11.2017.

Kad prođe oktobar i kiše padaju..

Već novembar? A. i ja smo zajedno već 2 novembar. Već 458 dana. Posebni dani u mom životu sa veoma specifičnim muškarcem. Prava romansa sa tonovima komedije i drame. Sada mi vredi više onih pola sata- sat sa njim nego dani negde drugde. U tim minutima stane sve što želimo da kažemo a ne umemo, svi dodiri koje čuvamo i zamišljamo. Svaki pogled kaže da je to vreme najvrednije u danu, u mnogim danima. A u ovim danima, kada je napolju magla i tama, hladnoća, ne žuri mi se iz tog zagrljaja na posao.. Ne žuri mi se nigde. Te oči su svo svetlo novembra i usne sva toplina jeseni. Bez tog čoveka, pored sebe i uz sebe, bila bih hendikepirana za sreću, za nadu i užitak. I svaki dan, svaki susret, kao da se srećemo prvi put, ali znamo se mi iz prošlih života. On i ja sretali smo se mnogo puta, samo se nikada nismo zaista sreli. A kada smo se upoznali, pronašli i krenuli, svaki put se iznova srećemo. Licem u lice sa osmehom ljubiti usne koje daju samo med. Moje grejno telo, voljeno telo, je sve što ću sebi poželeti za novu godinu. Kao najveća želja.. Najzahtevnija. Tom muškarcu nikada ne mogu biti obična i uz tog muškarca nikada neću biti prosečna. Prolaze nam dani, jedno uz drugo, sve bliže i bliže. Njega volim ljubavlju koja nije za ovaj svet, koja se ne objašnjava i ne pokazuje. Jer bilo koji gest ne bi mogao da opiše stvarnu snagu moje želje da provedemo život zajedno..



30.10.2017.

Kao rani mraz..

A došao je. I skoro će zima. A u zimi? Na neki sat ili noć topla soba, mekan krevet, tvrd jastuk i telo uz telo. Kada napolju nema ničega zbog čega bi poželeo da si napolju, onda je ta soba najbolja varijanta života kao 24/7. Prošlo je mnogo dana, rutine i navike su mi se promenile, pa ne baš iz korena. I dalje ustajem rano i čekam dan kada ću produžiti malo van putanje, preko mostova i ležećih, pa skrenuti u jedno dvorište.. Imam dve stvarnosti. Jedna u kojoj sam ćerka, sestra, tetka, svastika, unuka, dobro, primerno dete.. Druga, u kojoj sam snaja, devojka, žena, život, vrednica i pametnica. Što je dobro, jer karaktere koji se smenjuju ne mogu da smestim u jednu stvarnost, pa sam ih podelila u dve. Tj.do podele je došlo slučajno. Više mi se sviđa druga. Sa tim, ako druga postane glavna uloga, postaće sve ono iz prve. Krug. Pa radije ostajem na obe varijante, madaznam da svraka ne sedi na dva stuba. Uprkos tome, i dešavanjima koja se nameću bez reda, ostala sam verna jednoj ljubavi, jednom biću i osećaju radnosti kad sam uz njega. Oči u oči, ruka na ruci. Tako je mnogo događaja koji su prošli, uz njega, da ih se više ne sećam pojedinačno. U mojoj glavi ostao je samo osećaj da iz tih događaja pamtim samo da mi je neko mnogo drag ulepšao život i da sam se godinu i nešto osećala srećno. I kad sam bila ljuta i kad sam skakala od sreće. Samo osećaj da je to neko moj, neko blizak i sličan. Mnoge stvari su se promenile između nas, ostalo je to da se radujemo nama, dokle smo stigli i sa čim smo se sve susrećali, kao jedina nit koja nas spaja, koja će nas bez obzira gde bili spajati. Rekoh, događaji blede, ali osećaji koji su ti događaji i osoba izazvale, nikada. Kada vidiš koliko tužnih ljubavi ima, srećan si što je tvoja samo tvoja. Pa i razočaran, srećan si što te ne zadesi nečija sudbina. Zahvalna sam Bogu jer mi je pružio osobu za ljubav, pokazujući ljubav na više načina. U mome srcu nema više mesta za ljubav kao požuda i želja, on je sve zauzeo. I znam, uverena sam da znam, da ćemo dobro proći. Da će leta biti toplija a zime lepše uz njega. Mi, nesavršeni, tvrdoglavi, svoji, desili smo se svetu, da pokažemo kako ljubav i svađa i miri. :) Ne znam šta smo radili prošle godine na današnji dan. Ali srećan nam ovaj 30 oktbar, jer svaki dan je sreća uz njega..



21.10.2017.

oči nikad ne stare :)

11.10.2017.

Ružica si bila, jedna u mom srcu.

Već sam napisala da događaji idu ispred nas, mi samo uđemo odigramo i ponosimo se ili plačemo, zbog tuđeg scenarija. Nisam pisala prošlih dana, a u nekima sam imala svašta da kažem. Valjda kada ti je dan previše ispunjen, ne setiš se. Kada je previše dosadno, nemas o čemu. A sredina je teška i monotonija od oboje. Pa da, bili smo na odmoru. 4 dana, 3 noći. Non stop zajedno, što je rekord za nas. Tj.rekord bi bio veći da imamo priliku i uslove. Idu dani kada će videti se sa njim na duže od 10 minuta biti pravo bogatstvo. Mada, guramo mi, sve bolje i bolje. Mirna luka za moj brod, parče hleba na glad.. Sve što se ne može opisati, on mi je.. Mi nismo u vezi, niti smo zaljubljeni. Mi sada živimo život jedno kroz drugo, bez mogućnosti da ga živimo jedno bez drugog. Spojeni, uvek na istim dužinama i kada ćutimo.. Nema više radosi kao nekada, kada se vidimo. Sada je ta radost postala kao svakodnevna voda. Ne navika.. Nego potreba. Kao nešto što znaš da pomaže, ne možeš bez njega niti želiš da rizikuješ. Nadam se samo da to nije ona kolotečina u koju svi parovi upadnu kasnije ili pre. Ipak ima još nečega u nama, još nečega što ne da da propadnemo. Da potonemo. Volim tog čoveka, više od vode.. Bez tog oslonca ne bi ni pad bio pad..

29.09.2017.

Lako se ljudi izgube, ali se teško pronađu. Ja samo želim da jedno ti bude jasno, za prerano nikad nije prekasno :)

Nisam izmislila toplu vodu, ali vodimo stresan život. Naročito mladi. Struja promena, svakodnevnice i onoga ''što si stariji teže je'', kida nas i rastrgne i pre nego ostarimo. A starimo mladi. Tuga je u stvari ta da je svet u kome živimo kao glavni standard nametnuo uspešnost, lepotu i prestiž. Svakako ovo troje je i u prošlom stoleću bio afrodizijak. Ali sa početkom nove ere prestalo je sve što se zove ''talenat'' i ''gracioznost''. Spojeno kao nespojivo. Nema pronalazaka koji menjaju svet, nema pokretača revolucije, nema Merlin Monro, Čegevare.. Mada ih viđamo sve više. Svako je danas spreman na bunt, ali ne krećuči od pravog starta. Svako će uperiti prst, neki ga čak ni nemaju a rade to. Žalim svoje potomke, žalim i svaki novi dan.. A ti Bože žali onolike ljude što poginuše po ratovima i učenjake, jer da nas vide danas videli bi da je bilo uzalud. Imamo sve. Nemamo sebe, kao ličnosti. Imamo šablone, nemamo kreatore. Elem, odoh u honduras, htela sam iskazati koliko je teško biti živ. A tek koliko teško mrtav? Ne želim da razmišljam je li pravedno. Poenta mojih misli u 21:08 je ta da je jedino ljubav, kao širi pojam, ono što nas odvaja od ovakve zemlje.. Ponekad nas i baca, ne kažem, ali ono vreme u oblacima svakako je dovoljno da se uradi restart od života kao takvog. Sada pričam kao da imam godina iha ha, ali zaista neki ljudi mladi prođu i shvate koliko i onaj sa duplo toliko. Sve zavisi na koji rolerkoster te život zaveže.. Hvala ovom prilikom mom životnom saputniku A.Ć. na dizanju u oblake. Na uvek raširenim rukama, spremnom facom za osmeh i ispunjenim satima, čak i kada samo ležimo. Nisam za romantiku večeras. Zna on koliko. Ali eto, onaj isti koji me stavio na vrtešku, doneo mi njega. Eh živote, varalico, majstore.

billie jean!
billie jean!



Stariji postovi



Moj ljubavnik,saborac i moj najbolji drug. 08.08.2016